Rotkvice

Kategorija: Oznake: ,

ROTKVICE

Rotkvice su bile kultivisane još pre 3000 godina. Oko 1000 godina pre nove ere su se rotkvice gajile na teritoriji Centralne Azije, odakle i potiču. U početku su rotkvice kao povrće bile popularne u Grčkoj, Egiptu, Rimu, teritoriji današnje Kine, pa sve do Japana. Crvene rotkvice i do dan danas spadaju u najviše konzumirano i omiljeno povrće, gde se najčešće konzumiraju tokom proleća i koriste se za pravljenje prolećnih salata.

Rotkvice su u stvari jednogodišnja korenasta povrtna biljka i pripadaju porodici kupusnjača. Latinski naziv za rotkvice je Raphanus sativus var. Radicula. Postoje dve vrste rotkvica – evropska i kineska, a kod nas se najviše gaji evropska vrsta, mada se na pijaci mogu naći i primerci kineske sorte.

Rotkvice najčešće služe kao usputni dodatak glavnom jelu, a da ljudi pritom nisu ni svesni da pozitivno deluju na njihov organizam. Bogate su vlaknima, vitaminom C, folnom kiselinom, kalijumom, a sadrže i vrlo malo kalorija. Odličan su saveznik u detoksikaciji, kao i nastojanju da izgubite kilograme.

Rotkvice su veoma populano povrće najviše zbog svog specifičnog ukusa, koji imaju zahvaljujući velikom bogatstvu korisnih materija, koje su veoma bitne za zdravlje čoveka. Poreklom iz Centralne Azije, danas se rotkvice gaje gotovo svuda. Razlog tome jeste da ovo povrće nije nimalo zahtevno, a samim tim je i veoma izdržljivo. Rotkvice su otporne na niske temperature, vole svetlost, a period rasta im je relativno kratak.

Rotkvice se mogu gajiti kako vani, tako i u plastenku. Na našim prostorima se rotkvice najčešće gaje u kasnu jesen i u rano proleće. Najpopularnije sorte rotkvice su: celesta, helro, rondar, rover, rudi, itd. Rotkvice se lako odgajaju, ne zahtevaju mnogo brige i posebnu pažnju, a mogu da se skupljaju od 25 – 30 dana nakon što niknu.

 

Konzumiraju se plodovi rotkvica. One imaju sitne plodove, a oblik im može biti ovalan, duguljastog ili cilindručnog oblika. Što se tiče boje, rotkvice su najčešće roze – crvene boje, a mogu imati i roze, crvenu ili ljubičastu boju, a takođe mogu biti kombinacija ovih boja. Plodovi roktvica su unutra beli i čvrsti. Rotkvice su sočno i hrskavo povrće, posebno ako se konzumiraju sveže. One se mogu jesti dugo nakon sakupljanja, a često se može formirati i tzv. udubljenja. Neretko se dešava da crvi napadnu i nagrizu rotkvice, a na to uglavnom ukazuju tamnocrvene izdužene fleke, koje se nalaze na spoljnom omotaču ovog povrća.

Sastav rotkvica

Sudeći prema hemijskom sastavu rotkvica, one su veoma bogate enzimima, mineralnim solima i vitaminima. Ovo povrće ima visok sadržaj vitamina C – preko 30%. Takođe, bogato je glikozidima, eteričnim uljimanatrijumomkalijumomfosforom, nikotinskom i salicilnom kiselinom. Rotkvice sadrže i antocianin, koji im daje lepu crvenu boju. Bogate su pektinom, celulozom, gvožđemvitaminom A, B1, B2, B3 i PP.

100 g rotkvica ima: 16 kalorija, 0.1 g masti, 3.4 g ugljenih hidrata, 0.6 g belančevina i 15 mg vitamina C.

Ovo povrće je najbolje konzumirati u sirovom obliku, ali zbog njihovog specifičnog mirisa i ljutkastog ukusa, mnogima nisu omiljena namirnica. Ipak, postoji najmanje pet razloga zašto ih češće treba uvrstiti u ishranu.

Odlične za probavu

Upravo njihov ljutkast ukus podstiče lučenje želučanih sokova i pokreće rad creva, pa su efikasne kod problema sa probavom.

Čiste bubrege
Rotkvice se smatraju prirodnim diuretikom koji podstiče izbacivanje viška tečnosti iz organizma. Osim toga, mogu biti vaš saveznik u prevenciji infekcija urinarnog traka, ublažavaju bol i osećaj peckanja kod mokrenja, čiste bubrege, a mnogi veruju da ublažavaju i problem sa hemoroidima.
 

Poboljšavaju imunitet

Ovo povrće je bogato vitaminom C, pa se redovno konzumiranje rotkvica može odraziti i na vaš imunitet. Jačaju srce i regulišu nivo šećera u krvi. Konzumiranje rotkvica može uticati na kardiovaskularni sistem jer zahvaljujući svojim hranjivim vrednostima one mogu pomoći u snižavanju holesterola i regulaciji krvnog pritiska, kao i nivoa šećera u krvi.

Neguju kožu

Visok postotak vode u rotkvicama doprinosi održavanju hidracije kože, pa je ona čest sastojak različitih krema za oporavak suve kože, borbu protiv osipa kao i oštećene kože.

 

Izvor: https://rs.n1info.com/, https://bonapeti.rs/

section-second_pic_1_336
section-second_pic_2_336
section-second_pic_2_336

Log In

Sign Up

Cart