KARFIOL:
Karfiol (Brassica oleracea var. botrytis) je jedan od kultivara (uzgojenih sorti) divljeg kupusa. Naziv potiče od italijanske reči cavoli fiori.[1] Poreklom je iz Male Azije i Mediterana. Ovo je jednogodišnja biljka koja se reprodukuje semenom. Tipično se samo glava jede – jestiva bela masa se ponekad naziva „sirina” (usled sličnog izgleda sa sirom).[2]
Značaj:
Karfiol je jednogodišnja kupusnjača, pripada grupi najkvalitetnijeg povrća kod koga se za ishranu koristi nerazvijena zbijena cvast (glava, „ruža”)najčešće bele boje. Karfiol karakteriše zadebljalo i skraćeno stablo i sočna (najčešće bela) drška cvasti, radi koje se uzgaja. Navedeni sočni delovi biljke koriste se u ishrani ljudi. „Ruža” može se jesti sveža, kuvana ili ukiseljena (u turšiji). Jestivi delovi mogu sadržati mnogo sirovih proteina sa značajnim sadržajem esencijalnih aminokiselina, vitamina C, a posebno vitamina B2, gvožđa i fosfora. Energetska vrednost karfiola je (98kJ).
Sorte karfiola su:
- erfurtskitip
- italijankitip
- erfurtski ranitip
- snežna gruda tip
- danski eksnopmtip
- trogirski kasnitip
Uslovi uspevanja:
Karfiol je osetljiv na visoke temperture. Optimalna temperatura za rast je 18 °C, dok na 25 °C dolazi do zaustavljanja rasta i cvetanja. Najbolje uspeva na vlažnost zemljista od 80% PBK i 85% relativne vlažnosti vazduha. Najbolje uspeva na srednje teškim plodnim zemljištima neutralnim do slabo kisele reakcije zemljista.
Blagodeti karfiola:
- Karfiol je povrće koje ne sadrži masti i natrijum. Redovnim konzumiranjem karfiola smanjuje se rizik od nastanka kancera.
- Ovo povrće sadrži vitamine B1, B2, B3, B5, B6 i B9, minerale i korisne fitohemikalije. Dobar je izvor vlakana, proteina, fosfora, kalijuma i ima visok sadržaj vitamina C.
- Karfiol sadrži kalijum, mineral koji je veoma važan za razvoj kostiju i mišića.
- Pored toga, u ovom povrću se nalaze i izotiocijanati koji sprečavaju razvoj ćelija raka.
- Redovno konzumiranje karfiola sprečava se oštećenje organizma usled dejstva slobodnih radikala jer sadrži moćne antioksidante.
- Karfiol deluje preventivno na pojavu kardiovaskularnih oboljenja i kancera.
- U karfiolu se nalazi i dosta vitamina K i omega-3 masnih kiselina, koji smanjuju upalu. Redovnim konzumiranjem ovog povrća smanjuje se rizik od nastanka artritisa, gojaznosti, dijabetesa…
- Karfiol može smanjiti upale i čuvati zdravlje krvnih sudova. Takođe, ovo zdravo povrće pozitivno utiče na cirkulaciju.
- Ova namirnica sadrži i glukozinolate koji aktiviraju prirodnu detoksikaciju organizma. Naučna istraživanja su pokazala da glukozinolati deluju prevenitvno na pojavu nekih vrsta kancera.
U karfiolu se nalazi i alicin koji deluje povoljno na zdravlje srca i smanjuje rizik srčanog i moždanog udara. Pored toga, kombinacija selena i vitaminima C jača imuni sistem i održava nivo holesterola u krvi.