BROKOLI:
Brokoli ili Brokule (lat. Brassica oleracea var. silvestris) su naziv za nekoliko kultivara divljeg kupusa (Brassicas) whose large flowering head and stalk is eaten as a vegetable. Ime potiče od ital. broccoli — granati kupus, and is the diminutive form of brocco, meaning „small nail“ or „sprout“.[3]
Brokule su klasifikovane u kultivarsku grupu Italica vrste Brassica oleracea. Brokule imaju velike cvetne glave, obično tamnozelene boje, uređene u strukturu nalik na krošnju koja se izgranava iz debelog, jestivog stabla koje je obično svetlo zeleno. Masa cvetne glave je okružena listovima. Brokule podsećaju na karfiol, koji je različita kultivarska grupa iste Brassica vrste. Zajedno su 2016, Kina i Indija proizvele 73% svetske produkcije useva brokula i karfiloa.[4]
Brokule su rezultat uzgoja kultiviranih Brassica useva u severnom Mediteranu počevši od oko 6. veka p. n. e.[5] Od vremena Rimskog carstva, brokule su bile u svakodnevnoj upotrebi,[6] u sirovom ili kuvanom obliku. Brokule su posebno bogat izvor vitamina C i vitamina K. Zadržaj njihovih karakterističnih glukozinolatnih jedinjenja koja sadrže sumpor, izotiocijanata i sulforafana, se umanjuje kuvanjem, a biva u većoj meri očuvan pri pripremi parom, u mikrotalasnoj peći ili pri prženju.[7]
Opis:
Brokule rastu i razvijaju se poput karfiola. Gornji dio ove biljke se naziva glava, i ona je kao i kod karfiola sačinjena od mnoštva manjih „buketića“, koji su opet obrazovani ne potpuno razvijenim cvastima, ali u svakom slučaju, daju se uočiti sitni pupoljci. Glava je najčešće tamnozelene do plavkasto zelene boje. Ređe se sreću sorte žute, ljubičaste ili bijele boje. Vreme vegetacije brokule iznosi od 14 – 15 meseci.
„Žetva“ brokule se obavlja kada su pupoljci sredine glave dobro razvijeni ali još uvek zatvoreni. Dakle, još uvijek zatvorene cvasti se zajedno sa strukom, tj. stabljikom dužine 10-15 cm odsecaju. Odseca se uvek tako, da na stabljici ostanu pojedini, ali ne mnogi listovi. Sa sporednih pupoljaka koji se razvijaju postranice, kasnije niču male cvetne glavice, koje se takođe odsecaju. Dakle usecati i koristiti se mogu posebno glava a posebno stabljika, a može i odvojeno.
Istorija:
Brokule vode poreklo iz Male Azije. U Evropi su jedino bile poznate na području Italije. Katarina Mediči ih je u 16. veku isporučila za Francusku, odakle su pod nazivom „italijanska špargla“ dospeli i u Englesku. Američki predsednik Tomas Džeferson je u 18. veku uveo brokule u poljoprivredu Amerike, prvo samo kao probnu biljku.
Sadnja i gajenje:
Glavni i najveći zasadi u Evropi su u zapadnim zemljama Mediterana, a posebno su poznati zasadi u predelu Verone. U zemljama centralne i severne Evrope, brokule se skoro i ne uzgajaju jer pokazuje slabu otpornost na hladnije vreme.
Neke od sorti brokolija jesu:
- atlantik
- kalabrezer
- korvet
- zeleno pupoljčast
- purpurno pupoljčast
- primo
- sparko
- južni komet
Vitamini:
Brokoli sadrži dvostruko veću količinu vitamina C nego narandža. To je vitamin koji pomaže iskorišćavanje gvožđa, prevenira pojavu katarakte, olakšava simptome prehlade i pojačava opštu odbrambenu sposobnost organizma. Brokoli sadrži i vitamine B grupe, posebno B3, B5 i folnu kiselinu.
Minerali:
Da li ste znali da brokoli sadrži dvostruko veću količinu vitamina C nego narandža?
U brokoliju ima dosta kalijuma, koji reguliše visok krvni pritisak, a lako apsorptivna forma kalcijuma sadržana u ovom povrću – pomaže razvoj i zdravlje kostiju. Od minerala još sadrži fosfor, gvožđe i hrom.
Vlakna:
Velika količina vlakana pospešava funkciju sistema za varenje i smanjuje holesterol u krvi.
Antioksidansi:
Poslednjih godina, glavna pažnja je usmerena na tri moćna antioksidansa sadržana u brokoliju – pre svega na indol, koji prevenira hormonski zavisne kancere (dojke i prostate). On potpomaže takozvane dobre hormone, koji se bore protiv destruktivnih. Sulforafan ima slično – i preventivno, i terapijsko dejstvo. Indirektni je antioksidans, to jest potpomaže antioksidantno dejstvo sličnih materija (vitamina E, koenzima Q10), prevenira kardiovaskularne bolesti i stres. Ima produženo dejstvo i otporan je na toplotu, ali nije otporan na starenje brokolija. Ovo povrće sadrži i dobro poznat antioksidans beta karoten, koji usporava oštećenje ćelija izazvano slobodnim radikalima.
Brokoli vitaminska bomba:
Kada kažete zdrava hrana većina odmah pomisli na brokoli i to sa razlogom, jer ovo povrće u sebi sadrži minerale i vitamine, a može se spremati na raznovrsne načine.Za spremanje stabljike ovog povrća dovoljno je četiri minuta, a za cvet dva i tada će biti al dente, ali ako volite mekše, slobodno ostavite još neki minut na pari. Ovako spremljenom brokoliju dodajte beli luk i maslinovo ulje i dobili ste odličan prilog za ribu ili meso.
Odličan za mršavljenje:
Jedna šoljica iseckanog brokolija ima 25 kalorija, manje od 5 grama ugljenih hidrata, veoma malo proteina i uopšte nema masti, ali zato ima mnogo blagotvornih minerala i vitmaina.
Jake kosti:
Brokoli sadrži vitamin K, koji je ključan za zgrušavanje krvi, zdrave zube i čvrste kosti. Ovaj često zaboravljeni čuvar srca pomaže i protiv kardiovaskularnih bolesti.
Protiv prehlade:
Za brokoli se može reći i da je super voće, neobičnog izgleda, koja ima obilje vitamina C. Tokom zimskih dana, dok vlada grip i prehlade, ubacite po neki brokoli u svoj obrok, lep je ukras, ali i odličan za vaš imuni sistem.
Zdravo srce i krvni sistem:
Brokoli sadrži i hrom, mineral koji reguliše šećer u krvi i pomaže u sprečavanju nastanka dijabetesa, visokog holeserola i bolesti krvog sistema.
Poboljšava pamćenje:
Ako imate problema sa lošim raspoloženjem, pamćenjem i koncentracijom, ubacite brokoli u dnevni jelovnik jer je dobar izvor vitamina B9, odnosno folne kiseline. Folna kiselina je odlična za jetru.
Protiv raka:
Brokoli sadrži aktivne sastojke koji štite od tumora i sprečavaju rizik od raka creva, želuca, dojke, materice i prostate.
Prirodni detoks:
Obilje zdravih sastojka iz ovog povrća deluje kao prirodni čistači toksina iz organizma. Pomažu u izbacivanju otrova, a neutrališu štetno dejstvo.
Izvori:
*Wikipedija, www.biljezdravlje.rs;, www.yumama.com, www.boljzemlja.rs,, www.nezavisne.com
